Samostalna demokratska stranka (SDSS) podržava
ideju i koncept predloženih zakona o prebivalištu i o registru birača
kojima bi trebalo da se uvesti red u biračke spiskove i izbornu
proceduru, ali i smatra da će predložena rešenja dovesti u težak položaj
srpsku populaciju u Hrvatskoj.
Šef poslaničkog kluba SDSS-a Mile Horvat, izjavio je Tanjugu da
SDSS pozdravlja nameru da se iz procedure ođavljivanja prebivališta po
službenoj dužnosti, ako nisu zatečeni na svojoj adresi zajedno s
građanima na privremenom radu, izuzmu i lica koja su obuhvaćena
programom obnove i stambenog zbrinjavanja.
Po Horvatovim rečima, to se može odnosi na lica kojima nekretnina još nije obnovljena i vraćena ili nisu na drugi način stambeno zbrinuta u Hrvatskoj, ali ne i na one koji su obuhvaćena programima povratka, ali nemaju socijalno-ekonomske uslove za to.
"Ne može se očekivati od nekoga kome nije priključena struja ili nema od čega da živi jer mu nije regulisano pitanje pomoći, a ne može ni da upiše kuću u zemljišne knjige, da stanuje na prijavljenoj adresi", rekao je Horvat.
On je podsetio na revnosne hrvatske policajce u nekim krajevima kao što je zapadna Slavonija koji su na komšijske dojave proveravali da li neko živi na svojoj adresi, pa ako ga nisu našli, brisali su ga iz prebivališta.
Po sadašnjem predlogu zakona brisanje iz prebivališta zamenjeno je ođavljivanjem, pri čemu lice od tog datuma neće imati prebivalište u Hrvatskoj sve dok ponovo ne prijavi prebivalište u mestu u kome se stvarno nastanilo.
Zbog toga je SDSS podneo amandman da se od ođavljivanja prebivališta izuzmu sva lica koja su obuhvaćena programima povratka, obnove ili stambenog
zbrinjavanja u Hrvatskoj, kojima nije omogućen trajni i održivi povratak, odnosno nisu ispunjeni socijalno-ekonomski uslovi.
"Povratak nije završen kad je nekom sazidana ili obnovljena kuća, već kad je stvoreno šire okruženje da se ostane: gradnja infrastrukture - struja, vodovod, škole, vrtići, bolnice i putevi ili kad se u tom kraju pokrenu privredne aktivnosti", rekao je Horvat.
kao posledicu toga SDSS vidi i problem u zakonu o registru birača koji će pogoditi Srbe koji žive u izbeglištvu, pre svega zbog potreba prethodne registracije. Po predlogu zakona, registar birača vodiće kancelarije državne uprave za svoje područja, a iz njega će se pre svakih izbora vaditi popis birača u koji će ući lica s prebivalištem u Hrvatskoj i važećom ličnom kartom.
Lica za koja se utvrdi da su se s prijavljenog prebivališta odselile u inostranstvo brisaće se iz popisa i biće im omogućeno da glasaju u diplomatsko konzularnim predstavništvima u kojima će se morati aktivno registrovati, ali im se pruža mogućnost da se registruju u nadležnoj kancelariji državne uprave ako žele glasati u Hrvatskoj.
Uz aktivnu registraciju, predviđena je i prethodna registracija za hrvatske državljane s prebivalištem u Hrvatskoj, a tu spadaju izbeglice, koji žele da glasaju u inostranstvu.
Horvat veliku prepreku vidi u malom broju konzularnih predstavništava kojih je u Srbiji dva, kao i u udaljenosti od ljudi koji još žive u izbegličkim centrima ili u svakom slučaju po nekoliko stotina kilometara daleko od njih.
"Na prethodnim parlamentarnim izborima na konzularnim predstavništvima za predstavnike srpske nacionalne manjine je glasalo tek 400 ljudi u dva dana koliko su trajali izbori, što iz nezainteresovanosti a najvećim delom zbog malog kapaciteta i brzine obavljanja glasanja, što stvara dugačke redove", kaže Horvat.
On smatra da će teško neko u desetak dana dva puta prelaziti stotinjak kilometara do predstavništava, prvi puta da se registruje, a drugi put da glasa.
Iako je taj model glasanja rađen iz poštene namere, zakon je napisan na način koji će dovesti do opadanja interesa za glasanje van Hrvatske, pa će izbori biti sve nezanimljiviji za izbegle kojih je i dalje u značajnom broju, rekao je Horvat.
Нема коментара:
Постави коментар